Istaknuto

“Miki” Marina Radoš

 “Neka se odmara,dobar je to stroj!Kupio mi ga je za 20.rođendan. Da,baš za dvadeseti,sjećam se!Ispričat ću vam! Strojopis!Mehanički pisaći stroj!
Današnji muškarci svojim ljubavnicama i djevojkama obično za rođendane kupuju Iphone i crni Bvlgari.Ali on nije bio običan muškarac,a valjda ni ja nisam bila obična ljubavnica.Bio je to najorginalniji dar koji sam ikad dobila.U stroj je već bio umetnut papir na kojemu je pisalo: -Pače,sledećih godina ćeš da shvatiš koliko smo ova mašina i ja slični.Mašina pamti,baš kao i ja,ono najsirovije,najiskrenije i najvatrenije iz tebe,koje na tim modernim tipkovnicama i s tim modernim momcima lako izbrišeš.
Očekivao je da će ta mašina zatresti svijet! 
Možda je on prvi čovjek koji je,zapravo,vjerovao u mene.Jedini,čak! 
Ili je prvi čovjek koji je uspio slagati me u tolikoj količini!Jedini,čak!” .
.
.
.
.
.

Očaravajuće i predivno štivo.Radnja romana je smještena u Mostaru,a sama radnja i način pisanja držat će vašu pažnju do samog kraja.
Knjiga od koje ne očekujete ovoliko.
Ovdje će svako pronaći dio sebe. 
Podsjetiti će nas na sve one vrijednosti koje su nažalost zaboravljene:
Umjetnost,književnost,pisma,ljubav koja ne poznaje granice 
Knjiga napisana dušom.








“Besmrtna pesma” Mika Antić

Za više preporuka posjetite moj instagram profil: https://www.instagram.com/knjigoljupci_klj/

Istaknuto

“Besmrtna pesma” – Miroslav Mika Antić

Uživajte

Ako ti jave: umro sam 
a bio sam ti drag, 
mozda će i u tebi 
odjednom nešto posiveti. 

Na trepavicama magla. 
Na usni pepeljast trag. 
Da li si ikad razmišljao 
o tome šta znači živeti? 

Ko sneg u toplom dlanu 
u tebi detinjstvo kopni. 
Brige… 
Zar ima briga? 
Tuge… 
Zar ima tuga? 

Po merdevinama mašte 
u mladost hrabro se popni. 
Tamo te čeka ona 
lepa, al lukava duga. 

I živi! 
Sasvim živi! 
Ne grickaj kao miš dane. 
Široko žvaći vazduh. 
Prestiži vetar i ptice. 

Jer svaka večnost je kratka. 

Odjednom nasmejani 
u ogledalu nekom 
dobiju zborano lice. 

Odjednom: na ponekom uglu 
vreba poneka suza. 

Nevolje na prstima stignu. 
Godine postanu sivlje. 

Odjednom svet, dok hodaš 
sve više ti je uzan 
i osmeh sve tiši 
i tiši 
i nekako iskrivljen. 

Zato živi, al sasvim! 

I ja sam živeo tako. 
Za pola veka samo 
stoleća sam obišao. 

Priznajem: pomalo luckast. 
Ponekad naopak. 
Al nikad nisam stajao. 
Večno sam išao. 
Išao… 

Ispredi iz svoje aorte 
pozlaćen konac trajanja 
i zašij naprsla mesta 
iz kojih drhte čuđenja. 

I nikad ne zamišljaj život 
kao uplašen oproštaj, 
već kao stalni doček 
i stalni početak buđenja. 

2. 

A onda, već jednom ozbiljno 
razmisli šta znači i umreti 
i gde to nestaje čovek. 

Šta ga to zauvek ište. 

Nemoj ići na groblja. 
Ništa nećeš razumeti. 
Groblja su najcrnji vašar 
i tužno pozorište. 

Igrajući se nemira 
i svojih bezobličja, 
zar nemaš ponekad potrebu 
da malo krišom zađeš 
u nove slojeve razuma? 
U susedne budućnosti? 

Objasniću ti to nekada 
ako me tamo nađeš. 

Znaš šta ću ti učiniti: 
pokvariću ti igračku 
koja se zove bol, 
ako se budes odvažio. 

Ne lažem te. 
Ja izmišljam 
ono što mora postojati, 
samo ga nisi jos otkrio, 
jer ga nisi ni tražio. 

Upamti: stvarnost je stvarnija 
ako joj dodaš nestvarnog. 

Prepoznaćeš me po ćutanju. 
Večni ne razgovaraju. 

Da bi nadmudrio mudrost, 
odneguj veštinu slušanja. 

Veliki odgovori 
sami sebe otvaraju. 

Posle bezbroj rođenja 
i nekih sitničavih smrti, 
kad jednom budeš shvatio 
da sve to što si disao 

ne znači jedan život, 

stvarno naiđi do mene 
da te dotaknem svetlošću 
i pretvorim u misao. 

I najdalja budućnost 
ima svoju budućnost, 
koja u sebi čuje 
svoje budućnosti glas. 

I nema praznih svetova. 

To, čega nismo svesni, 
nije nepostojanje, 
već postojanje bez nas. 

3. 

Ako ti jave: umro sam, 
evo šta će to biti. 

Hiljade šarenih riba 
lepršaće mi kroz oko. 
I zemlja će me skriti. 
I korov će me skriti. 

A ja ću za to vreme 
leteti negde visoko. 
Upamti: nema granica, 
već samo trenutnih granica. 

Jedriću nad tobom u svitanja 
niz vetar klizav ko svila. 
Razgrtaću ti obzorja, 
obrise doba u povoju 
i prizore budućnosti 
lepotom nevidljivih krila. 

I kao nečujno klatno 
zaljuljano u beskraju, 
visiću sam o sebi 
kao o zlatnom remenu. 

Prostor je brzina uma 
što sama sebe odmotava. 
Lebdeću u mestu, a stizaću 
i nestajaću u vremenu. 

Odmoriću se od sporednog 
kao galaktička jata, 
koja su srasla pulsiranjem 
što im u nedrima traje. 

Odmoriću se od sporednog 
kao ogromne šume, 
koje su srasle granama 
u guste zagrljaje. 

Odmoriću se od sporednog 
kao ogromne ptice, 
koje su srasle krilima 
i celo nebo oplele. 

Odmoriću se od sporednog 
kao ogromne ljubavi, 
koje su srasle usnama 
još dok se nisu ni srele. 

Zar misliš da moja ruka, 
koleno, 
ili glava, 
mogu da postanu glina, 
koren breze 
i trava? 

Da neka malecka tajna, 
il neki treperav strah 
mogu da postanu sutra 
tišina, 
tama 
i prah? 

Znas, ja sam stvarno sa zvezda. 
Sav sam od svetlosti stvoren. 

Nista se u meni neće 
ugasiti ni skratiti. 

Samo ću, 
obično tako, 
jedne slučajne zore 
svom nekom dalekom suncu 
zlatnih se očiju vratiti. 

Kažnjavan za sve što pomislim, 
a kamoli što počinim, 
osumnjičen sam za nežnost 
i proglašen sam krivim 
što ljubav ne gasim mržnjama, 
već novom, većom ljubavlju 
i život ne gasim smrtima, 
već nečim drukčije živim. 

Poslednji rubovi beskraja 
tek su pocetak beskrajnijeg. 

Ko traje dalje od trajnijeg 
ne zna za kratka znanja. 

Nikad se nemoj mučiti 
pitanjem: kako preživeti, 
nego: kako ne umreti 
posle svih umiranja. 

4. 

Ako ti jave: umro sam, 
ne brini. U svakom stoleću 
neko me slučajno pobrka 
sa umornima i starima. 

Nigde toliko ljudi 
kao u jednom čoveku. 

Nigde toliko drukčijeg 
kao u istim stvarima. 

Pročeprkaš li prostore, 
iskopaćeš me iz vetra. 
Ima me u vodi. 
U kamenju. 
U svakom sutonu i zori. 

Biti ljudski višestruk, 
ne znači biti raščovečen. 

Ja jesam deljiv sa svačim, 
ali ne i razoriv. 

A sva ta čudesna stanja 
i obnavljanja mene 
i nisu drugo do vrtlog 
jednolik, 
uporan, 
dug. 

Znaš šta su proročanstava? 
Kalupi ranijih zbivanja 
i zadihanost istog 
što vija sebe ukrug. 

Pa što bismo se opraštali? 
Čega da nam je žao? 
Ako ti jave: umro sam, 
ti znaš – ja to ne umem. 

Ljubav je jedini vazduh 
koji sam udisao. 
I osmeh jedini jezik 
koji na svetu razumem. 

Na ovu zemlju sam svratio 
da ti namignem malo. 
Da za mnom ostane nešto 
kao lepršav trag. 

Nemoj da budeš tužan. 

Toliko mi je stalo 
da ostanem u tebi 
budalast, 
čudno drag. 

Noću kad gledaš u nebo, 
i ti namigni meni. 

To neka bude tajna. 

Uprkos danima sivim, 
kad vidiš neku kometu 
da vidik zarumeni, 
upamti: to ja još uvek 
šašav letim i živim. 

Miroslav Antić

Istaknuto

“Kao jedne davne zore”-moja omiljena knjiga

Kada me neko pita za omiljenu knjigu,ja kažem “Kao jedne davne zore” od Nure Bazdulj-Hubijar.Ta knjiga toliko nosi u sebi.Toliko životnih mudrosti i stavki s kojima se mogu poistovjećivati.To je knjiga kojoj se uvijek iznova vraćam,nebrojeno puta sam je pročitala.

Moj omiljeni citat je:
“Ništa nije kazala.Nema čovjeka kome se nije nekad desilo da šuti kad ga neko nešto upita.Ne iz inata ili što nema šta reći,ili to ne zna reći…Naprosto, strah te da ćeš, ako samo počneš, zaplakati i nećeš moći stati… I onda prerano shvatiš da možeš voljeti i kad se nemaš na koga osloniti, naučiš da poljubac u obraz nije nikakvo obećanje, da poklon, ma kako bio drag, ne mora značiti ništa. I počneš učiti da budeš jak.”
.U ovom citatu je bit cijele knjige,cijela je sadržana tu. Najbolje bi ga razumjeli kad bi je pročitali,jer je tako povezana.

Jako potresna knjiga,puna životnih lekcija, ispripovijedano u objektivnom smislu onako kakav život zapravo jest,bez uljepšavanja i odmicanja od stvarnosti.
Knjiga prati Mašin život od rođenja do zrele dobi,a s tim i njenu ljubav.Maša je likovni umjetnik,a takva je i njena ljubav,kao umjetnost.Njena ljubav kao mala djevojčica nikada nije prestala ni poslije mnogo godina,ljubav koja ne poznaje granice,ne pita za vjersku ili nacionalnu pripadnost,ne pita za godine.
Osim ljubavi,tu je iskazana i životna mudrost,čovjekova psihička stanja,preodređeni postupci,međuljudski odnosi i razumijevanje,odnosno nerazumijevanje među ljudima.


Koje ste vi Nurine knjige pročitali?Kako vam se sviđa njen način pisanja?

Istaknuto

“Tajna zaljubljenog vjetra” /”Geheimnis des verliebten Windes”

Predivan i lagan roman,koji se čita u jednom dahu.Ovo nije uobičajena priča,a iznenadit će vas kakve sve tajne krije u sebi.Ali ” Ljubav pobjeđuje sve. “
“Svaki kraj je novi početak”
“Sreća prati hrabre”

Ovaj roman će vas odvesti u svijet mašte,upoznat s nadrealnim bićima i njihovim osobinama.Navodi nas na razmišljanje o ljudskim manama i vrlinama,te različitostima među ljudima.Nisam ni očekivala da je sam naslov romana toliko povezan s cjelokupnom radnjom romana.


.
Ein wunderschöner und einfacher Roman, der in einem Atemzug gelesen wird. Dies ist keine gewöhnliche Geschichte, und sie wird Sie mit all den Geheimnissen überraschen, die in ihr verborgen sind. Aber “Liebe gewinnt alles”.
“Jedes Ende ist ein Neuanfang”
“Glück folgt den Mutigen”

Dieser Roman wird euch in eine andere Dimension schicken,gewebt mit Phantasie,wo wir auf unrealistische Wesen treffen.Die Autorin führt uns dazu, über menschliche Mängel und Tugenden nachzudenken und von Vielfalt unter den Menschen.

Zapratite me na instagram profilu https://www.instagram.com/knjigoljupci_n/

Istaknuto

Njegujmo kvalitet, oživimo nasljeđe naših predaka /Pflegen wir die Qualität , Wiederbelebung des Erbens unserer Vorfahren

Odmah na početku da kažem,pričat ću o ex yu rock muzici.Nekada se to slušalo i neki to i danas slušaju. Kada govorimo o umjetnosti,o pravoj muzici onda govorimo o tim našim starim,ali još uvijek nezaboravljenim pjesmama.Mnoge današnje pjesme uopšte i ne znam,osim ako ih čujem u nekom objektu ili sl.Još uvijek sam vjerna rocku,mada nemam problema poslušati i neku drugu vrstu,ali posebnu pažnju posvjećujem tekstu pjesme.A ovo što naša omladina sluša je sve,osim umjetnosti.

Često volim i da pročitam biografiju od neki naših yu grupa.Stvarno zanimljivo kako su ljudi počeli,proslavili se i na kraju završili.Najviše slušam naše domaće grupe, i to sve grupe,a teško mi je izdvojiti omiljene.Samo mogu reći da Bijelo dugme vodi glavnu ulogu u tome i da njih najviše slušam.Često volim da poslušam i strani rock n’ roll.

Marrgita Magi Stefanović,EKV
Bijelo dugme

Zvuk gitare uvijek budi posebne emocije i sjećanja,čak i sam i sama učila da sviram.

Kada mi je bilo teško zatrpavala sam se listom ex yu pjesama.Uvijek su me oraspoložile i motivisale.To je rock ‘n’ roll,podržava tvoje snove i daje ti snagu da nastaviš putem kojim si krenuo.

Kao što sam prethodno spomenula,volim da poslušam i neke strane pjesme,a tu također ne mogu izdvojiti nekoga,mada u posljednje vrijeme često slušam grupu Queen,nakon što sam kinu pregledala film Bohemian Rapsody.

Njegujmo kvalitet,ne nazivajmo svašta umjetnošću. Umjetnost je mnogo više od današnje estradne scene.

Šta vi najviše slušate?

Am Anfang möchte ich sagen,ich spreche über die ex yu Rock Songs.Früher wurde das gehört,und einige hören sie auch heute.Wenn wir um Kunst reden,um echte Musik,dann sprechen wir über unsere solche alte,aber noch immmer nicht vergessene Songs.Viele heutige Songs weiß ich sogar nicht,nur kann ich sie in Locale hören .Noch immer bin ich zum Rock treu,trotzdem gibt es keine Problemme um eine andere Art von Musik zu
hören,denn es ist mir wichtig dass der Text gut ist. Das was unsere Jugend hört ist alles,aber nur Kunst nicht.

Häufig mag ich auch biografische Romane unseren Gruppe zu lesen.Es ist echt interessant wie Leute angfangen haben,berühmt worden sind und ihrer Ende.Am meisten höre ich unsere heimische Musik und zwar alle.Aber meine lieblings Gruppe ist “Bijelo dugme” wie man es übersetzt “Weißer Knopf”.Oft mag ich auch ausländischen Rock ‘n’ Roll hören. Kling der Gitarre weckt besondere Emotionen und Erinnerungen bei mir,dass ich auch selbst spielen lerne.

Wenn mir schwierig gelaufen ist habe ich an den Lidern festgehhaltet.Sie haben mich immer erfordert und motiviert.Das ist Rock ‘n’ Roll,der deine Träume unterstützt und dir Kraft um weiter zu gehen gibt.

In letzter Zeit höre ich viel die Gruppe “Queen”,nahdem ich den Film “Bohemian Rapsody” im Kino gesehen habe.

Pflegen wir die Qualitet,nennen wir nicht alles Kunst. Doch Kunst ist viel mehr als heutige Szene.

Was hört ihr gerne?

Istaknuto

Nastavi dalje

Nemoj nikome dozvoliti da te (po)vuče za sobom,do samog dna.

Uvijek kreni dalje,nemoj tonuti još dublje.

Poslije svake oluje dođu lijepi dani,poslije svake kiše ponovo zasja sunce.

Ali zašto ne voljeti i kišu?

Zašto ne hodati po kiši kada imaš kišobran

Ako si jednom pokisnuo,pa se razbolio , drugi put se zaštiti.Od kiše.Od svijeta.Od ljudi.

Od svega.

Ne ponavljaj iste greške.

Ustani.

Hodaj uspravno.

Dostojanstveno.

S velikom dozom samopouzdanja.

Ne daj se.

Ne daj da te zli ljudi povuku u svoje mračne tmine.

Ne prepuštaj se nikome.

Bar ne dok si mlad.

Dok imaš snage.

Uvijek ti ostani ti.Nikad nemoj izgubiti sebe.Ostani čiste duše i srca.

Hrabro koračaj ka snovima.

Ostvari ih.

Pokreni se.

Uzmi život u svoje ruke,kroji sam svoju budućnost. Mi smo ipak pojedinci koji imaju slobodnu volju.

Do osobe je.Bog te uputi ili ne.

Ali iz svega se možeš iščupati,možeš odlučiti šta ćeš sa svojim životom,kako ćeš se kao pojedinac vladati, kako živjeti i šta ostaviti iza sebe.

Ništa ne pada s neba.Potrudi se.Radi.

Ništa nije sramota sve dok je pošteno.

Živi onako kako želiš otići s ovog svijeta. Dostojanstveno.Nasmijan.

A na drugima je da te oplakuju ili ne.

Budi osoba koja inspiriše,koja širi pozitivnu energiju.Budi osoba koja daje moral.

Budi svjetlo.

Da ljudi kažu ima još dobrih ljudi,ima nade.A nada je besmrtna.Ona je uvijek tu i živi.Tjera nas da vjerujemo i u ono nemoguće.Tu je da nam da snagu. Neće ti se uvijek dobro dobrim vratiti.O ne. Ali ne dozvoli da tamni oblaci zaklone tvoje sunčane zrake.

Budi kao poljsko cvijeće.

Cvjetaj,širi lijepe mirise duž cijele livade.

Slika preuzeta sa Tumblr

 

Istaknuto

Zašto čitati knjige?

Moja ljubav prema čitanju razvila se jos u djetinjstvu u osnovnoj školi. Uvijek sam imala izraženu ljubav za čitanje i pisanje,te općenito umjetnost.Moj učitelj je već tad prepoznao moju sklonost ka tome i uvijek me podržavao i imao samo riječi hvale.U narednim godinama se ta ljubav sve više povećala,uporedo kako su se povećavali problemi s kojim sam se susretala,povećavao se i intenzitet čitanja.To je bio moj bijeg od stvarnosti. I mogu reći da mi je to mnogo pomoglo.Lakše sam se nosila sa svime.U knjigama sam nailazila na različite životne situacije koje ljude zadese i time sam bila motivisana da uvijek krenem dalje,jer uvijek postoji gore.

Čitanjem knjiga obogaćujemo svoj riječnik ,učimo se pravilnom i ljepšem izražavanju,te kako na više načina reći istu stvar.Zdrava komunikacija s ljudima je jako bitna,a upravo čitanje nas dovodi do toga.Lakše stupamo u kontakt s ljudima,imamo više samopouzdanja,te se ne bojimo izraziti svoje mišljenje,jer nam više nisu bitne osude drugih.Naš duh postaje slobodniji, širimo horizonte.Iznenadila me činjenica kako intenzivnijim čitanjem lakše i brže učim.Kada odgovarate lekciju u školi lakše ćete se snaći,jer raspolažete bogatim riječnik,tako da vam se neće desiti da zastanete usred rečenice.

I konačno možete da putujete bez pasoša.Dovoljno je pronađete knjigu i odaberete destinaciju koju želite. Možete da obiđete cijeli svijet,naučite o različitim kulturama i civilizacijama,jeziku i frazama.

Na mom instagram profilu možete pronaći neke preporuke za knjige i još mnoštvo zanimljivih stvari.Zapratite https://www.instagram.com/knjigoljupci_n/

POZOR: ČITANJE MOŽE OZBILJNO NAŠTETITI VAŠEM NEZNANJU!

Slike su preuzete.