Ovo je vjerojatno najveći problem svih blogera i osoba koje se bave pisanjem. Nadahnuće ili inspiracija je, u psihologiji, faza u toku stvaralačkog mišljenja, u kojoj se do rješenja dolazi iznenada. Inspiracija je neophodna za svaki posao, bilo da se radi o projektima, eventima ili pisanju bloga.
Negdje sam pročitala da samo trebaš pisati i pisati i pisati kad te pukne inspiracija. To sam i odlučila, pisati o inspiraciji dok me puca inspiracija. Stvarno je nevjerojatno koliki nalet dobijem kad osjetim taj klik. Zapisujem svaku misao koja mi padne na pamet. Ono što me iznenađuje je, da, što sam starija sve više se događa da inspiraciju dobijem upravo kad učim. Istina, mjesecima sam se patila s manjkom te čuvene inspiracije. Nebrojeno puta počela sam pisati, na papiriće, u mobitel, u bilježnicu. Svaki pokušaj završio bi na sredini teksta, jer nisam bila skroz u tematici koju pišem. Ima to velike veze s poslom…
Hajde da se dogovorimo nešto? OK?
Ajde uzmi i uradi.
Dosta je čekanja, dosta je knjiga, dosta je učenja, traženja i istraživanja. Dosta je izmišljanja tople vode i smišljanja novih izgovora.
Nemoj da se praviš da nemaš inspiraciju, jer te ona čeka na samo par koraka od mesta na kojem ti nju uporno čekaš. I nemoj da mi pričaš kako nemaš ideje, jer provereno znam da imaš gomilu. Neke stoje započete i čekaju da se smiluješ, neke stoje zapisane i pitaju se da li uopšte ima nade za njih. Isto tako znam da se plašiš.
Plašiš se da će otići dalje, da te više neće čekati. Plašiš se da će naći nekog drugog ko je voljan da ih sprovede u delo, da i utelotvori i da im fizički oblik.
Zato sedi i piši.
-Nemaš komp?!
Uzmi papir i olovku.
Crtaj kad već imaš papir i olovku.
Ustani pola sata ranije.
Rano ustajanje je jako važno i od toga nam zavisi ostatak dana.Nista se ne moze mjeriti s redovnim,ranim doručkom i jutarnjom kafom.Preporučujem vam da prvo doručkujete,a potom pijete kafu iako mnogi imaju naviku da to rade obrnuto.Međutim puno je zdravije ovako. Sve je stvar navike.Ja sam ušla u taj tok i vjerujte cijeli dan mi bude određen na osnovu jutra. Najviše volim da popijem kafu sama sa sobom. Tad mogu razbistriti misli,”popričati sama sa sobom”. Neopisivo.
Jučer sam otišla u bezazlenu šetnju i ponovo se vratila sa još stvari za moj ormar.Dokle više? Ja stvarno jesam šopingholičarka i svaki put kupim neki komad odjeće ili dekora.To je jače od mene.Jučer sam u tržnom centru kupila maslinasto-zelene hlače u LC Waikiki,koje odlično ističu moju figuru.Zatim Ilea bags torbu čija su me boja i oblik fascinirali. Širi kaiš sam kupila u New Yorkeru.To mi je baš bilo potrebno (tako tješim sebe),a ovakvi su sad trendy.
“Neka se odmara,dobar je to stroj!Kupio mi ga je za 20.rođendan. Da,baš za dvadeseti,sjećam se!Ispričat ću vam! Strojopis!Mehanički pisaći stroj! Današnji muškarci svojim ljubavnicama i djevojkama obično za rođendane kupuju Iphone i crni Bvlgari.Ali on nije bio običan muškarac,a valjda ni ja nisam bila obična ljubavnica.Bio je to najorginalniji dar koji sam ikad dobila.U stroj je već bio umetnut papir na kojemu je pisalo: -Pače,sledećih godina ćeš da shvatiš koliko smo ova mašina i ja slični.Mašina pamti,baš kao i ja,ono najsirovije,najiskrenije i najvatrenije iz tebe,koje na tim modernim tipkovnicama i s tim modernim momcima lako izbrišeš. Očekivao je da će ta mašina zatresti svijet! Možda je on prvi čovjek koji je,zapravo,vjerovao u mene.Jedini,čak! Ili je prvi čovjek koji je uspio slagati me u tolikoj količini!Jedini,čak!” . . . . . .
Očaravajuće i predivno štivo.Radnja romana je smještena u Mostaru,a sama radnja i način pisanja držat će vašu pažnju do samog kraja. Knjiga od koje ne očekujete ovoliko. Ovdje će svako pronaći dio sebe. Podsjetiti će nas na sve one vrijednosti koje su nažalost zaboravljene: Umjetnost,književnost,pisma,ljubav koja ne poznaje granice Knjiga napisana dušom.
Znam da kalendarski još nije nastupilo proljeće.Ali za mene jest, “Proljeće na moje rame slijeće” (tako dugo iščekivano).Slobodno mogu reći da je proljeće moje omiljeno godišnje doba.Period kada se sve budi,neka radost se širi,Sunce nas obasjava.Predivno.
U gradu postaje sve veća gužva,svi su izašli na ulice nakon ove duge i hladne zime.Otvorile su se bašte u našim omiljenim kafićima,i tako pijemo svoju kafu,opijeni sunčevim zrakama,kao da se utjelovljuju u nas.Probudili smo se iz zimskog sna.Mogu vam reći da mi je baš i dosadilo,prije par dana sam,kada sam ugledala sunce,otpisala je.Međutim, sutradan je ponovo zapadao novi snijeg.Onda sam pala u očaj,vukla dan za danom iščekujući moje proljeće.Zimu iz godine u godinu sve više prezirem. Ipak sam dijete Sunca. 🙂
U proljeće volim posebno onako da generalno pospremim kuću ,sve dam na pranje,rastavljam se od teške zimske odjeće.Uz to sve uživam u svojoj nekoj glupoj muzici i nije me briga što “će komšije da me biju zbog preglasnog rock ‘n’ rolla”.I to me čini sretnom i zadovoljnom.Takvo je moje proljeće.
Klar weiß ich dass Frühling schauend das Kalender noch nicht veröffentlicht ist,aber für mich doch. “Der Frühling kommt an meine Schulter”.(so lange erwartet). Frühling ist meine liebste Jahreszeit.Period wenn alles aufwacht, Freude verbreitet,die Sonne scheint auf uns zu.Wunderschön
Draußen gibt es Menschenmenge,alles sind rausgegangen nach dem langen und kalten Winter.Garten unseren beliebtesten Kaffees sind geöffnet,und so trinken wir unseren Kaffee,getrunken mit der Sonnenluft.Wir wachten aus unseren Wintertraum auf.Ich kann sagen das es mir auch schon langweillig geworden ist.Als ich vor ein Paar Tage die Sonne sah,hab ich dem Winter gekreuzt.Doch am nächsten Tag hat es geschneit.Dann war ich verzweifelt. Ich schleppte mich Tag für Tag,und erwartete meinen Frühling. Dem Winter hasse ich von Jahr zu Jahr.Na ich bin ein Sonnenkind.
Im Frühling reinige ich das ganzes Haus,trenne mich von der schweren Winterkleidung.Zu das alles genieße ich meine blöd Musik und ist mir egal weil “mich die Nachbarschaft schlagen wird,wegen lautes Rock ‘n’ Roll”. Und das mach mich glücklich und zufrieden.So sieht mein Frühling aus.
Mislim kako smo svi na ovaj svijet došli s nekom misijom. Svako je u nečemu dobar i ovaj život je prilika da se tu pokaže.Da iskoristi tu blagodat,da nekome pomogne. Da spozna sebe i sve oko sebe što je u stanju golim okom vidjeti ili bar osjetiti.
Mi smo ovdje tek usputnici.Tu smo da volimo sebe i cijeli svijet.Tu smo da nekome promijenimo horizonte. Tu smo da budemo slobodni za sebe.
Nedostajem ljudima.Kažeš da su bili pogrešni,za kajanja. Ali nije gubljenje vremena na neke osobe.Svaka osoba je bila bar lekcija,bila je djelić ovog života .I ne mora meni biti dobro,da neko bude tu da meni uljepša život.Jer sve je prolazno.Možda sam baš ja nekom uljepšala život,promijenila vidike,nekoga nečemu naučila.A šta imamo od znanja koje ne dijelimo s drugima.Možda je neko postao bolja osoba,jer sam ja uvijek ostajala ono što jesam I to mene ispunjava;da u ljudima ostavim trag.
Ovo su možda najružnije slike koje sam napravila u zadnje vrijeme ali definitivno je ovo recept koji želim napisati što prije, jer realno sada je vrijeme fašnika. I vjerojatno ste svi u potrazi za savršenim receptima za krafne. I vjerujem da ste naletili na njih puno. I na mom blogu ima jedan stari za koji sam stvarno mislila da je dobar. I nemojte me krivo shvatiti dobar je. No ove su kao paperje..mekane, slatke i baš prave krafne.
Radila sam ih ovaj tjedan dva puta da budem sigurna da su omjeri ok i da stvarno svaki put ispadnu savršeno:) I stvarno bude tako!!!
Ok dosta sam ih hvalila,objasnila sam ružne slike. Ili nisam? Ok,slike su ružne jer sam prve radila 2 h prije aviona za Bukurešt i dok sam se vratila više ih nije bilo. Druge sam radila u ponoć i u jutro nosila na posao ekipi. Dakle,nije mi ostalo…
Kafoholičarka 