Pa ljudi moji,jeste li svjesni koliko mi sa sobom nosimo predrasuda.Tek tako smo u stanju ljude osuditi,a pri tome uopšte ništa ne znamo o njima.Baš ništa.

Jeste li vi savršeni?Jeste li sigurni da ste se izgradili u savršenu osobu? Ja ću vam reći odgovor.Niste. Niko nije savršen.Svi imamo i mane i vrline,uspone i padove.Na nama je da se neprestano usavršavamo,ali savršenstvo niko ne može postići.A i ne treba.

Ludi moji,pa svi griješimo,imamo pravo na greške.Jer ovaj život prvi put živimo.Pozabavite se prvo sobom,prije nego se bilo kim drugim pozabavite.

Ta osoba o kojoj ste tek tako stvorili priču,njenu osobnost,je zapravo osoba koju vi ne poznajete. Možda je ta osoba heroj.Nemojte osuđivati,prije nego nekog saslušate. Imala sam situaciju gdje je meni bliska osoba pričala kako je treća osoba govorila ružno o jednoj mojoj prijateljici,kako je ona zapravo laka žena. Ne,glasno sam rekla.Ja znam njenu životnu priču.Ona nije nikakva laka žena.Baš naprotiv.Ona je heroj.Ona je dobra osoba,dobra prijateljica.Ona je borac,a njeno srce čisto.

Zamislite koliko smo besposleni samo,kada imamo vremena tražiti ljudske mane,preispitivat tuđe postupke.Kad stignemo to sve?Da li uopšte krećemo od sebe?hm?

Nekim ljudima se jednostavno,desi nešto što ni oni ne bi željeli da im se desi.Ali ne mogu uticati na to.Zamislite da se to isto vama desi ili nekom vašem.Tad ne biste osuđivali?Tad biste branili sebe ili tu vašu osobu.

Jako plitko razmišljamo,a ne znamo drugu stranu priče.Naše oči i srce gledaju samo ono što žele vidjeti,a često gledamo samo jedan pravac,tj.površinski.Koga varamo?Otvorimo svoje srce i um.Dozvolite svom umu da slobodno razmišlja.Proširimo svoje horizonte.