“Miki” Marina Radoš

“Neka se odmara,dobar je to stroj!Kupio mi ga je za 20.rođendan. Da,baš za dvadeseti,sjećam se!Ispričat ću vam! Strojopis!Mehanički pisaći stroj!
Današnji muškarci svojim ljubavnicama i djevojkama obično za rođendane kupuju Iphone i crni Bvlgari.Ali on nije bio običan muškarac,a valjda ni ja nisam bila obična ljubavnica.Bio je to najorginalniji dar koji sam ikad dobila.U stroj je već bio umetnut papir na kojemu je pisalo: -Pače,sledećih godina ćeš da shvatiš koliko smo ova mašina i ja slični.Mašina pamti,baš kao i ja,ono najsirovije,najiskrenije i najvatrenije iz tebe,koje na tim modernim tipkovnicama i s tim modernim momcima lako izbrišeš.
Očekivao je da će ta mašina zatresti svijet!
Možda je on prvi čovjek koji je,zapravo,vjerovao u mene.Jedini,čak!
Ili je prvi čovjek koji je uspio slagati me u tolikoj količini!Jedini,čak!” .
.
.
.
.
.

Očaravajuće i predivno štivo.Radnja romana je smještena u Mostaru,a sama radnja i način pisanja držat će vašu pažnju do samog kraja.
Knjiga od koje ne očekujete ovoliko.
Ovdje će svako pronaći dio sebe.
Podsjetiti će nas na sve one vrijednosti koje su nažalost zaboravljene:
Umjetnost,književnost,pisma,ljubav koja ne poznaje granice
Knjiga napisana dušom.

Za više preporuka posjetite moj instagram profil: https://www.instagram.com/knjigoljupci_klj/

Probudi se i ti,proljeće je / Wach auf,es ist Frühling

Znam da kalendarski još nije nastupilo proljeće.Ali za mene jest, “Proljeće na moje rame slijeće” (tako dugo iščekivano).Slobodno mogu reći da je proljeće moje omiljeno godišnje doba.Period kada se sve budi,neka radost se širi,Sunce nas obasjava.Predivno.

U gradu postaje sve veća gužva,svi su izašli na ulice nakon ove duge i hladne zime.Otvorile su se bašte u našim omiljenim kafićima,i tako pijemo svoju kafu,opijeni sunčevim zrakama,kao da se utjelovljuju u nas.Probudili smo se iz zimskog sna.Mogu vam reći da mi je baš i dosadilo,prije par dana sam,kada sam ugledala sunce,otpisala je.Međutim, sutradan je ponovo zapadao novi snijeg.Onda sam pala u očaj,vukla dan za danom iščekujući moje proljeće.Zimu iz godine u godinu sve više prezirem. Ipak sam dijete Sunca. 🙂

U proljeće volim posebno onako da generalno pospremim kuću ,sve dam na pranje,rastavljam se od teške zimske odjeće.Uz to sve uživam u svojoj nekoj glupoj muzici i nije me briga što “će komšije da me biju zbog preglasnog rock ‘n’ rolla”.I to me čini sretnom i zadovoljnom.Takvo je moje proljeće.

Koje je vaše omiljeno godišnje doba?

Da li vi uživate u proljeću?

Slike su preuzete sa tumblr.

Ali za još ovakvih slika posjetite moj instagram profil: https://www.instagram.com/knjigoljupci_klj/

Klar weiß ich dass Frühling schauend das Kalender noch nicht veröffentlicht ist,aber für mich doch. “Der Frühling kommt an meine Schulter”.(so lange erwartet).
Frühling ist meine liebste Jahreszeit.Period wenn alles aufwacht, Freude verbreitet,die Sonne scheint auf uns zu.Wunderschön

Draußen gibt es Menschenmenge,alles sind rausgegangen nach dem langen und kalten Winter.Garten unseren beliebtesten Kaffees sind geöffnet,und so trinken wir unseren Kaffee,getrunken mit der Sonnenluft.Wir wachten aus unseren Wintertraum auf.Ich kann sagen das es mir auch schon langweillig geworden ist.Als ich vor ein Paar Tage die Sonne sah,hab ich dem Winter gekreuzt.Doch am nächsten Tag hat es geschneit.Dann war ich verzweifelt. Ich schleppte mich Tag für Tag,und erwartete meinen Frühling. Dem Winter hasse ich von Jahr zu Jahr.Na ich bin ein Sonnenkind.

Im Frühling reinige ich das ganzes Haus,trenne mich von der schweren Winterkleidung.Zu das alles genieße ich meine blöd Musik und ist mir egal weil “mich die Nachbarschaft schlagen wird,wegen lautes Rock ‘n’ Roll”. Und das mach mich glücklich und zufrieden.So sieht mein Frühling aus.

Welche Jahreszeit ist ihnen am liebsten?

Genießen sie dem Frühling?

“Besmrtna pesma” – Miroslav Mika Antić

Uživajte

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige…
Zar ima briga?
Tuge…
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao…

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš – ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

Miroslav Antić

Proširimo horizonte, riješimo se predrasuda

Pa ljudi moji,jeste li svjesni koliko mi sa sobom nosimo predrasuda.Tek tako smo u stanju ljude osuditi,a pri tome uopšte ništa ne znamo o njima.Baš ništa.

Jeste li vi savršeni?Jeste li sigurni da ste se izgradili u savršenu osobu? Ja ću vam reći odgovor.Niste. Niko nije savršen.Svi imamo i mane i vrline,uspone i padove.Na nama je da se neprestano usavršavamo,ali savršenstvo niko ne može postići.A i ne treba.

Ludi moji,pa svi griješimo,imamo pravo na greške.Jer ovaj život prvi put živimo.Pozabavite se prvo sobom,prije nego se bilo kim drugim pozabavite.

Ta osoba o kojoj ste tek tako stvorili priču,njenu osobnost,je zapravo osoba koju vi ne poznajete. Možda je ta osoba heroj.Nemojte osuđivati,prije nego nekog saslušate. Imala sam situaciju gdje je meni bliska osoba pričala kako je treća osoba govorila ružno o jednoj mojoj prijateljici,kako je ona zapravo laka žena. Ne,glasno sam rekla.Ja znam njenu životnu priču.Ona nije nikakva laka žena.Baš naprotiv.Ona je heroj.Ona je dobra osoba,dobra prijateljica.Ona je borac,a njeno srce čisto.

Zamislite koliko smo besposleni samo,kada imamo vremena tražiti ljudske mane,preispitivat tuđe postupke.Kad stignemo to sve?Da li uopšte krećemo od sebe?hm?

Nekim ljudima se jednostavno,desi nešto što ni oni ne bi željeli da im se desi.Ali ne mogu uticati na to.Zamislite da se to isto vama desi ili nekom vašem.Tad ne biste osuđivali?Tad biste branili sebe ili tu vašu osobu.

Jako plitko razmišljamo,a ne znamo drugu stranu priče.Naše oči i srce gledaju samo ono što žele vidjeti,a često gledamo samo jedan pravac,tj.površinski.Koga varamo?Otvorimo svoje srce i um.Dozvolite svom umu da slobodno razmišlja.Proširimo svoje horizonte.

“Kao jedne davne zore”-moja omiljena knjiga

Kada me neko pita za omiljenu knjigu,ja kažem “Kao jedne davne zore” od Nure Bazdulj-Hubijar.Ta knjiga toliko nosi u sebi.Toliko životnih mudrosti i stavki s kojima se mogu poistovjećivati.To je knjiga kojoj se uvijek iznova vraćam,nebrojeno puta sam je pročitala.

Moj omiljeni citat je:
“Ništa nije kazala.Nema čovjeka kome se nije nekad desilo da šuti kad ga neko nešto upita.Ne iz inata ili što nema šta reći,ili to ne zna reći…Naprosto, strah te da ćeš, ako samo počneš, zaplakati i nećeš moći stati… I onda prerano shvatiš da možeš voljeti i kad se nemaš na koga osloniti, naučiš da poljubac u obraz nije nikakvo obećanje, da poklon, ma kako bio drag, ne mora značiti ništa. I počneš učiti da budeš jak.”
.U ovom citatu je bit cijele knjige,cijela je sadržana tu. Najbolje bi ga razumjeli kad bi je pročitali,jer je tako povezana.

Jako potresna knjiga,puna životnih lekcija, ispripovijedano u objektivnom smislu onako kakav život zapravo jest,bez uljepšavanja i odmicanja od stvarnosti.
Knjiga prati Mašin život od rođenja do zrele dobi,a s tim i njenu ljubav.Maša je likovni umjetnik,a takva je i njena ljubav,kao umjetnost.Njena ljubav kao mala djevojčica nikada nije prestala ni poslije mnogo godina,ljubav koja ne poznaje granice,ne pita za vjersku ili nacionalnu pripadnost,ne pita za godine.
Osim ljubavi,tu je iskazana i životna mudrost,čovjekova psihička stanja,preodređeni postupci,međuljudski odnosi i razumijevanje,odnosno nerazumijevanje među ljudima.

Koje ste vi Nurine knjige pročitali?Kako vam se sviđa njen način pisanja?

Planiranjem do uspješnih dana

Svaki dan vodimo borbu sa samim sobom,želimo biti bolji,želimo živjeti život,ali nekako se ne možemo pokrenuti.Zato treba naći svoju nit.Nit života. Kada je jednom nađemo,ona će da nas vodi. To se razlikuje od osobe do osobe,tako da ne mogu otkriti šta je to.Ali mogu podijeliti s vama par stvari koje ja praktikujem duži niz godina,tako da,zahvaljujući njima,ostajem ustrajna u svojim ciljevima i od svakog dana napravim “nešto”. Naravno da ima tih dana koji su sami po sebi nikakvi,mi smo sami nikakvi i sl.Kod mene je to definitivno nedjelja i mislim kako od nedjelje ne mogu nikako pobjeći,tj. ne mogu pobjeći od sebe.

Jako je važno rano ustajanje.Kada ustanete na vrijeme dovoljno ste ,motivisani da od tog dana uradite nešto dobro.Uz jutarnju kafu je najbolje popričati sam sa sobom.Unaprijed možete uz tu kafu,planirati dan. Šta želite tog dana da napravite,s kim da se družite,po čemu da ga pamtite.Jer svaki dan je poseban. Ovaj trenutak,on je jedan i više se neće vratiti. Kada čitaš ovaj tekst prvi put,nikada nećeš imati isti osjećaj i isto shvatanje kad ga budeš ponovo čitala u odnosu na sad i uvijek tako iznova. Zato ispunite svoj dan.Svaki dan učinite prokleto lijepim i kada vam loše ide,ne dozvolite da vas to demotivišee.Nastavite dalje.

Možete da planirate i više dana i postavite sebi ciljeve. Najbolje to napisati na ceduljice i kasnije stavljati tačnike na izvršene zadatke.Time ćete se osjećati odgovornim pred samim sobom i više se truditi da taj cilj bude ispunjen.Te ceduljice je najbolje ostaviti na vidno mjesto kako bi se uvijek iznova podjećali na zadatke. Trudite se da vas vaši ciljevi čine boljom osobom.Zacrtajte sebi obavezno da učinite nešto dobro tog dana.Pomozite nekome,naučite nešto novo, napredujte u bilo kojem segmentu.Prepustite se svakom danu,ne gubite vrijeme. Ovaj život je jedan.Ne lažite sebe riječima: “Od sutra se mijenjam,postajem druga osoba…”. Nema čekanja sutra,ko zna hoćeš li ga dočekati.Ne čekaj,odmah to uradi. Zašto nam je potreban novi dan da bi nešto novo počeli.Uradite to odmah,nema ništa od odgađanja.

Naša misija,odnos prema sebi i drugima

Mislim kako smo svi na ovaj svijet došli s nekom misijom. Svako je u nečemu dobar i ovaj život je prilika da se tu pokaže.Da iskoristi tu blagodat,da nekome pomogne. Da spozna sebe i sve oko sebe što je u stanju golim okom vidjeti ili bar osjetiti.

Mi smo ovdje tek usputnici.Tu smo da volimo sebe i cijeli svijet.Tu smo da nekome promijenimo horizonte. Tu smo da budemo slobodni za sebe.

Nedostajem ljudima.Kažeš da su bili pogrešni,za kajanja. Ali nije gubljenje vremena na neke osobe.Svaka osoba je bila bar lekcija,bila je djelić ovog života .I ne mora meni biti dobro,da neko bude tu da meni uljepša život.Jer sve je prolazno.Možda sam baš ja nekom uljepšala život,promijenila vidike,nekoga nečemu naučila.A šta imamo od znanja koje ne dijelimo s drugima.Možda je neko postao bolja osoba,jer sam ja uvijek ostajala ono što jesam I to mene ispunjava;da u ljudima ostavim trag.

Upoznajte prvo sebe i otkrijte svoju misiju.

“Tajna zaljubljenog vjetra” /”Geheimnis des verliebten Windes”

Predivan i lagan roman,koji se čita u jednom dahu.Ovo nije uobičajena priča,a iznenadit će vas kakve sve tajne krije u sebi.Ali ” Ljubav pobjeđuje sve. “
“Svaki kraj je novi početak”
“Sreća prati hrabre”

Ovaj roman će vas odvesti u svijet mašte,upoznat s nadrealnim bićima i njihovim osobinama.Navodi nas na razmišljanje o ljudskim manama i vrlinama,te različitostima među ljudima.Nisam ni očekivala da je sam naslov romana toliko povezan s cjelokupnom radnjom romana.

.
Ein wunderschöner und einfacher Roman, der in einem Atemzug gelesen wird. Dies ist keine gewöhnliche Geschichte, und sie wird Sie mit all den Geheimnissen überraschen, die in ihr verborgen sind. Aber “Liebe gewinnt alles”.
“Jedes Ende ist ein Neuanfang”
“Glück folgt den Mutigen”

Dieser Roman wird euch in eine andere Dimension schicken,gewebt mit Phantasie,wo wir auf unrealistische Wesen treffen.Die Autorin führt uns dazu, über menschliche Mängel und Tugenden nachzudenken und von Vielfalt unter den Menschen.

Zapratite me na instagram profilu https://www.instagram.com/knjigoljupci_n/

Krafne – Vo.2

Lifewithcookie

Ovo su možda najružnije slike koje sam napravila u zadnje vrijeme ali definitivno je ovo recept koji želim napisati što prije, jer realno sada je vrijeme fašnika. I vjerojatno ste svi u potrazi za savršenim receptima za krafne. I vjerujem da ste naletili na njih puno. I na mom blogu ima jedan stari za koji sam stvarno mislila da je dobar. I nemojte me krivo shvatiti dobar je. No ove su kao paperje..mekane, slatke i baš prave krafne.

Radila sam ih ovaj tjedan dva puta da budem sigurna da su omjeri ok i da stvarno svaki put ispadnu savršeno:) I stvarno bude tako!!!

Ok dosta sam ih hvalila,objasnila sam ružne slike. Ili nisam? Ok,slike su ružne jer sam prve radila 2 h prije aviona za Bukurešt i dok sam se vratila više ih nije bilo. Druge sam radila u ponoć i u jutro nosila na posao ekipi. Dakle,nije mi ostalo…

View original post još 248 riječi

Antikviteti-suho zlato / Antiquitäten- mein Schatz

Da li imate i vi neke stare stvari koje čuvate kao uspomene? Mnogo volim starinu,čak čeznem za tim prošlim,daleko boljim vremenima.Uzela sam običnu kutiju od cipela i tu pohranila svoje “suho zlato”. Tu se može svašta pronaći;foto albumi,pisma,očev sat,šećer od kafe,iz kafića u kojima sam prvi put bila,poneki cvijet ili nešto drugo značajno za neki grad,pa i obični papirić od žvake koji ima posebnu važnost za mene.Tu su i radio kasete,za koje danas možemo reći da više nisu u upotrebi.Ali radio i dalje slušam.

To je bilo neko moje blago.Također volim otići kod djeda i nane,te pregledati stare fotografije,moje porodice,predaka,starijih poznanika.Rado se svi zajedno prisjetimo tih trenutaka u kojima su slike napravljene.Pronašla sam i telefon sa žicom,pa se prisjetim kako smo morali sjediti ili stajati tu kod telefona sve vrijeme dok razgovaramo.

Sve su to uspomene,meni značajne i baš zato ih nazivam “suhim zlatom”,jer to su stvari koje ne možete kupiti novcem.

Imate li nekog svog “suhog zlata” i šta vi uopšte pod tim podrazumijevate?Pišite u komentare.

Habt ihr auch welche alte Sachen die ihr als Erinnerungen haltet?Ich mag die Antik und bin suchtig an an den guten alten,vorgangenen Zeiten.Ich habe mir einen gewöhnlichen Schuhkarton genommen und da mein Schatz gespeichert. Da kann man vieles finden; Fotoalben,Briefe,Dads Uhr,Zucker aus Cafés wo ich zum ersten mal da war,einige Blume oder ‘was anderes charakteristisches für irgendwelche Stadt die ich besucht habe.Na,auch ein blödes Kaugummipapier,der
für mich eine große Besonderheit hat.Da sind auch Radiobänder,die heutzutage uberhaupt nicht in der Nutzung sind,aber Radio höre noch immer.

Das wäre ‘was von mein Schatz.Gern gehe ich zu meinem Großeltern und mir alte Fotos ansehen,von meine Familie,Vorfahren,alte Bekannte und Freunde. Wir erinnern uns an Momente,als die Fotos gemacht wurden.Ich habe auch einen Telefon mit Draht gefunden und das erinnert mich daran als wir bei den Telfon stehen oder sitzen müssten.Und zwar die ganze Zeit während wir sprechen.

Das alle sind Erinnerungen die für mich ganz besonders sind und deswegen nenne ich sie auch “mein Schatz”.Diese Sachen kann man nicht mit Geld kaufen.

Habt ihr auch euren Schatz und wie versteht ihr das eigentlich ?Was ist euer Schatz? Schreibt in Kommentare.